Absolute hit

Melina Kamerić

Made in Yugoslavia


Zemlja u kojoj sam ja rođena postoji još samo na dnu šerpi u kojima kuhamo ajvar. Kad je ajvar već skuhan, ja perem šerpe. Kad ih, onako oprane, okrenem da se okapaju, sa dna bljesne natpis: Made in Yugoslavia.

Ja sam odrasla na Cocti i Jupiju, Stela sladoledu i rum pločicama. U zemlji u kojoj je na svemu pisalo: Made in Yugoslavia.

Imam strašan problem. Na aplikaciji za amerišku vizu piše: Državljanstvo pri rođenju?
Ne smijem nikoga pitati šta pišu oni koji su rođeni u zemlji koje više nema. Tu rubriku ostavljam praznom. Preskočim i pitanje: Da li ste ikada bili član komunističke partije? Strašno me stid jer mi se nekako čini da izdajem svoju pionirsku zakletvu, i Tita, i sve partizane. Al me strah da mi Amerikanci neće dati vizu ako im priznam da sam rođena u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. I da su teoretski i pioniri komunisti.

Kad sam nervozna, počinje da me svrbi ožiljak na koljenu. Dok se histerično češem po njemu sjetim se svog bicikla. Ponija sa kojeg sam pala i ogulila koljena do kosti.

Taj Poni bicikl mi je kupio tatin vjenčani kum, čika Tomo. Bio mi je deseti rođendan i dobila sam Poni od čika Tome koji je u mojim očima bio strašno važan jer su svi govorili da je on siroče sa Kozare. Njegova žena Borka me podučavala engleskom jeziku u Pionirskom domu Boško Buha. Ona je bila sa Lošinja i ljeti smo išli kod njene none, i gledali delfine.

Kumovi su sada u Americi. A ja idem tamo i znam da ih neću sresti. Amerika je velika, a i oni nisu više kumovi.

Otišli su pred kraj rata. Ja sam silno željela da shvatim kakav je to dodatni pritisak, osim granata i gladi, koji oni osjećaju. Otišli su jedva se pozdravivši. Promrmljali su nešto o tome kako bježe iz ovog sranja i kako ce započeti novi život.

Poslije je stigla samo jedna poruka. Bila je adresirana na moju mamu i glasila je: „Smjestili smo se. Tomo radi. Ja sjedim kod kuće. Teško nam je. Nemamo se s kim družiti. Srbi neće da se druže sa nama jer sam ja Hrvatica. Hrvati neće jer je Tomo Srbin. A vaši pogotovo, neće ni da čuju za nas. Izdržavamo nekako. Pozdrav.”

Mama je samo rekla: „Jebali vas i Srbi i Hrvati i naši!”
Onda se okrenula prema meni i rekla: „Molim te nauči samo to da svako svoje sranje nosi sa sobom u svojoj glavi!”

Tako su oni prestali da nam budu kumovi.

Idem u Ameriku. Da posjetim prijatelje. Dave je diplomata. Demokrata. On i Steve, njegov partner, zadrti Republikanac, imaju dvoje usvojene djece. Moni je iz Rusije, a Naser iz Malezije. Imaju i debelu nepismenu dadilju iz Gvatamale. Ona se zove Maria i kuha najbolji curry na svijetu. Mačku sam im dala ja. Zove se Mrkva.

Radujem se što ću ih vidjeti. Naravno, ako dobijem vizu. I dalje ne znam šta da kažem ako me pitaju: Državljanstvo pri rođenju?

Bojim se da ću im reci: Ajvar.