среда, 25. август 2010.

Kritika

Srđan Srdić: "Mrtvo polje", Stubovi kulture



OVO JE ROMAN-PRVENAC mladog kikindskog pisca, ovogodišnjeg dobitnika "Pekićeve" stipendije. Odavno nije zabeležen upečatljiviji ulazak na ovdašnju književnu scenu. Ovaj hrabri roman vrvi od morbidalija, seksualnih frustracija, svakojakih trauma i politički nekorektnih eskapada, jer samo se tako moglo izvesti izmeštanje književnog teksta u stvarnost zla i svireposti, objavljenog i obistinjenog 1993. godine. Radnja je smeštena u godinu najvećih posrnuća generacija SKOJ-evaca, akcijaških udarnika i novotalasnih buntovnika. Na sve njih pljuje Oi! generacija koja raste bez ikakvog respekta prema naciji, državi, vojsci, policiji, crkvi, prosveti, istoriji, autoritetima, porodici... Likovi iz romana, predvođeni Stelom, Paolom, Pablom, Mentaldonom, Mrtvacem, inspektorom Bracom, kapetanom Čukićem i drugim spodobama, baulja romanom tražeći izlaz iz sopstvenih života. Neko od ovih antijunaka biva gurnut pravo u zagrljaj smrti - da ubije ili da bude ubijen, drugi zgužva pasoš i pobegne - da ne bi ubio ili da ne bi bio ubijen. Malo toga je od užasa devedesetih preskočeno. Eksperimenti sa jezikom i formom su poslužili kao nadogradnja radnji koja se vrti oko kobnog poziva u vojsku, tragičnog puta za Kikindu, besmislenih smrti u Perlezu, incestuozne veze.... "Nema heroja", zaključuje se u poslednjem od mnoštva navoda u romanu. Treba biti odgovoran pisac pa znati zašto je nužno istaći parole poput: "Nek bog crkne!" ili "Velika Srbija mora da postoji!" ili "Sieg heil, Serbische Reich!" Treba imati petlje pa opisati Kikindu onakvom kakva uistinu jeste.



TIPIČNA REČENICA: "Ta Kikinda, to je jedna mala gadost..."



PRVA REČENICA GLASI: "Neobične stvari počele su da se dešavaju otprilike u vreme kada su semafori progovorili."



POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Hoću."



OVA KNJIGA MIRIŠE: na "mrtvo polje", mesto gde se spaljuju lešine.



PRONAĐITE SLIČNOSTI: u ludilu perverzija Lotreamona, političkim kontroverzama Bernahrda i banatskim groteskama Đukanova.



PREPORUKA ZA ČITANJE: ne puna stomaka!



Srđan V. Tešin ("Blic")

1 коментар:

stranice је рекао...

Mislim da knjigu trebe procitati. Pogotovo Kikindjani, ovo je prica o nasem gradu, kakvi smo kao ljudi i kakvi nas strahovi muce.